andrija dulović

Muči muku koja te muči
iz duše i žuči
izruči
tuč

Odćuti kad se mora
ali mȍra kad te môri
otvori i progovori
pretvori

Pokreni kad stane
al’ nauči da staneš
prije nego klecneš
ili padneš

Desi se i da se neko uroti
ali kad je neko protiv
prvo se nadaj dobroti
pa prostoti

Prestraši strah
strah – kad treba – plaši
ali iako često pogodi
i omaši

Iz ponosa i inata
prikrivaš i zatvaraš
(u previše navrata)
sve što drži
za vrat

Po nemiru prebiraj
nemir iz nemira nervira
dozvoljen je nemir iz mira
ili hira

Nije glavno biti jak stalno
snaga je nekad biti slab javno
tražiti oslonac direktno
a ne potajno

Nedostaje usud
šanse svud su
ali grizeš prste
umjesto usnu

Probijaš sve granice
ali kao da ti izmiču
najljepše stranice
i stanice

Fali da
pramen plavi
plamen pravi
upali…

 

 

(Tihi inspirativni junaci aurom neutrališu apatiju.)